ZVZ „Sićevo” po izlasku iz „Župskog rubina”
1982. godina:
Ova godina ostala je zapamćena u Sićevu po rekordnom rodu grožđa, bila je to jedna od najobimnijih berbi. Zadruga je otkupila 1250 vagona grožđa sa svog područja, dodatne teškoće činile su i velike zalihe vina i destilata iz predhodne godine. Mesta za smeštaj vina u vinarskom podrumu nije bilo dovoljno pa je vino smeštano u vojnom bazenu u Donjoj Vrežini. Berba je prekidana u više navrata i trajala je veoma dugo, a kolona traktora protezale se do samog sela.
Bila je to jedna od najtežih godina u istoriji zadruge. Podrumi su bili puni vina, tržište je bilo prezasićeno, prodaja nije išla. Zbog ogromnih troškova berbe i slabe realizacije vina i destilata, u poslovanju za 1982. godinu iskazan je gubitak.
1983. godina:
Pored problema prijemnog grla koji je još uvek bio otvoren, sada se javio i problem smeštajnih kapaciteta. Kada su u proleće 1983. godine vinogradi ponovo dobro poneli, vremena za čekanje više nije bilo. Sa Mašinskom industrijom iz Niša sklopljen je ugovor za izradu novih cisterni i vinifikatora na placu podruma kod železničke stanice, i na novoj lokaciji ispod pruge, preko puta starog podruma. U toku godine iz SSSR-a su nabavljene i montirane 2 nove linije za preradu grožđa.
Izuzetnim naporima radnika MIN-a do jeseni su izgrađene cisterne kapaciteta oko 150 vagona. To je bilo samo delimično rešenje problema, jer se ponovo očekivao rod oko 1000 vagona, a mesta za smeštaj bilo je samo za 500. Zbog toga je razmatrana mogućnost da se mlado vino prevozi u Prokuplje i smešta u podrumu „Prokupca“.
Prerada grožđa tokom berbe 1983. godine obavljena je sa novim mašinama što je u mnogome olakšalo posao. Međutim, i pored toga što zadruga nije bila u dobroj finansijskoj situaciji, iz straha da neće biti prostora za smeštaj celokupnog roda grožđa, u toku berbe vino je prevoženo u Prokuplje što je stvaralo ogromne dodatne troškove. Zbog velikih zaliha i prezasićenog tržišta, cene grožđa i ove godine bile su izuzetno niske, pa je i nezadovoljstvo zadrugara bilo veliko. Nakon završetka ove berbe otpočelo je veliko krčenje vinograda.
Tako je 1983. godina završena sa još jednim problemom, a u poslovanju je iskazan gubitak, što će u mnogome opterećivati rad i odnose u zadruzi u 1984. i u narednih nekoliko godina.
1984. godina:
Početkom 1984. godine direktor Branislav Miladinović odlazi u penziju. Za direktora zadruge imenovan je inženjer Božidar Mitrović, višegodišnji upravnik vinarskog podruma i komercijapni rukovodilac zadruge.
Situacija u zadruzi 1984. godine bila je veoma teška, zadrugari nezadovoljni niskim cenama grožđa, krčili su vinograde, a zaposleni u zadruzi zbog iskazanog gubitka primali su minimalne lične dohotke. U takvoj situaciji došlo je do osipanja kadrova, između ostalih Inženjer Božidar Mitrović dao je ostavku na mesto direktora zadruge i takođe otišao. Zadruga je odjednom, u teškoj situaciji, ostala bez kadrova.
Na mesto direktora 10. maja 1984. godine postavljen je Jovan Milijić, za komercijalnog direktora izabran je Tomislav Janković, a za finansijsnog direktora Tihomir Janković. Upravnik vinarskog podruma postao je Miodrag Radojković.
Tokom 1984. godine radnici MIN-a uspešno su završili posao izgradnje novih cisterni i vinifikatora na oba placa vinarskog podruma, preko puta železničke stanice i ispod železničke pruge. Oba podruma povezana su novim vinovodom, čime je okončan još jedan veliki investicioni poduhvat, nakon čega je ukupni kapacitet vinarskog podruma povećan na 1200 vagona.
1985. godina:
Paleta flaširanih proizvoda Zemljoradničke vinogradarske zadruge „Sićevo“ obogaćena je početkom 1985. godine još jednim vinom. Na inicijativu komercijalnog direktora Tomislava Jankovića otpočela je saradnja sa poznatom estradnom zvezdom Lepom Brenom, koja je u to vreme bila na vrhuncu svoje popularnosti. Prilikom gostovanja u Nišu, krajem februara 1985. Lepa Brena je posetila Sićevo i vinarski podrum, gde je pustila u proizvodnju vino sa njenim imenom. Nešto kasnije, 30. marta 1985. godine u Beogradu, u restoranu „Euridika“ priređeno je veče zadruge, kada je uz prisustvo Lepe Brene, radnika zadruge, zadrugara, mnogih gostiju i poslovnih prijatelja zadruge, izvršena promocija vina „Lepa Brena“.
Jedan od najvećih problema u poslovanju zadruge sve do 1985. godine bila je loša telefonska veza sa svetom. Tek ove godine, nakon završetka telefonske centrale u zgradi starog zadružnog doma, i sporazumom zadruge i preduzeća „Niš telefon“ o korišćenju ovih zadružnih prostorija od 20.11.1985. godine, zadruga je dobila 25 telefonskih brojeva.
1987. godina:
Poslednjih godina na vinarsnom podrumu je počeo da se ispoljava još jedan problem. Usled višegodišnje eksploatacije dotrajao je parni kotao. Zbog toga je 1987. godine sačinjen investicioni program, obavljeni su potrebni građevinski radovi i pripreme, nakon čega je nabavljen i instaliran novi parni kotao na čvrsta goriva. Na ovaj način za duži vremenski period rešen je problem proizvodnje vodene pare za podmirenje svih proizvodnih procesa.
Štedno-kreditna služba u zadruzi
Težnja sićevačnog seljaka za udruživanjem i međusobnim ispomaganjem početkom 20. veka doprinela je osnivanju prve Zemljoradničke kreditne zadruge 1904. godine. Ova zadruga se održala sve do početka Prvog svetskog rata, kada je prestala sa radom.
Nakon Prvog svetskog rata, 1920. godine rad ove zadruge je obnovljen, a njen prvi predsednik je bio Mateja Radojković. Uspešan rad zadruge remetile su političke borbe u njoj, koje su se naročito rasplamsale oko 1935. godine.
Istovremeno sa postojanjem ove zadruge, od 25. aprila 1929. godine u Sićevu radi i Zadruga za poljoprivredni kredit. Ova zadruga, na čijem se čelu nalazio Božidar Miladinović, radila je neprekidno sve do početka Drugog svetskog rata.
Bile su ovo veoma korisne organizacije u kojima su zadrugari štedeli svoja sredstva, a prema svojim potrebama i mogućnostima uzimali kredite i pozajmice. Pokazale su se kao najpovoljniji oblik samoorganizovanja seljaka-zadrugara, jep su mu uvek bile tu, nadohvat ruke. Životne potrebe zadrugara bile su različite, a situacije su terale ljude da se u bilo koje doba dana ili noći, zbog hitnosti slučaja, obraćaju za pomoć zadruzi. Ona im je uvek izlazila u susret, bilo da imaju svoja sredstva u zadruzi, ili ih od zadruge uzimaju kao pozjamicu ili kredit.
U periodu nakon Drugog svetskog rata, posle spajanja zadruga 1948. godine, funkcija štednje nije odmah obnovljena. Međutim, potrebe zadrugara uslovile su da je na vanrednoj sednici skupštine 15.01.1956. godine doneta odluka da se pri zadruzi oformi štedno kreditni odsek.
Ubrzo nakon toga, 22. februara 1956. godine sazvana je prva sednica Saveta za štednju, na kojoj je usvojen pravilnik o radu i izabran Upravni odbor u koji su ušli Blagoje Ilić, Boško V. Petrović, Velimir Ristić, Božidar R. Mladenović, Svetolik Petković, Živojin D. Janković i Jordan Jovanović.
Od tog dana pa sve do okončanja rada zadruge, štedno-kreditni odsek u zadruzi radio je neprekidno. U organizacionoj šemi zadruge, poslednjih godina njenog rada, bila je to Štedno-kreditna služba, a pored zadrugara i radnika kod zadruge štedeli su i članovi njihovih porodica, kao i ostali građani. Povoljnijom kamatnom politikom zadruga privlači sve veći broj štediša, pa je polovinom 1990. godine njihov broj narastao na 825. Najbolje štediše bili su zadrugari iz Ostrovice i Ravnog Dola kojih je ukupno bilo 565, iz Sićeva je bilo 260 štediša, a ostali su bili iz Pasjače i Oreovca.
Renoviranjem zadružnog doma 1990. godine štedno-kreditna služba je dobila savremene uslove za rad i postala je pristupačnija svojim štedišama.
Sredinom 1990. godine zadruga ima 366 udruženih zadrugara, u čijem je posedu bilo oko 600 hektara pod vinogradima, sa kojih proizvodnja grožđa dolazi u zadružni podrum. Računa se da je bilo još 100 hektara pod vinogradima u vlasništvu poljoprivrednih proizvođača koji sa zadrugom imaju kooperantske odnose. Kao što je oduvek bilo, sem nekoliko izuzetaka, iz Sićeva su gotovo sva domaćinstva bila udružena u zadrugu, njih oko 190, dok je ostalim selima broj zadrugara varirao, ali je 1990. godine bio u stalnom porastu.
Stalnim razvojem zadruge i materijalnim jačanjem domaćinstava postignut je visok stepen tehničke opremljenosti zadrugara za proizvodnju. Retka su domaćinstva koja ne poseduju traktor, motokultivator, motornu prskalicu i ostalu sitnu mehanizaciju, u zavisnosti od svojih potreba.
Posle višegodišnje pauze u zadruzi su 1989. i 1990. godine realizovana dva povoljna programa za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i stočarstva. Zadrugari su pod veoma povoljnim uslovima dobili 20 traktora i 40 motokultivatora. Po drugom programu, iz Nemačke je uvezeno i zadrugarima podeljeno 20 rasnih steonih junica, što je izazvalo veliko interesovanje za razvoj stočarske proizvodnje, pa je aprila 1990. godine uvezeno još 30. U ostvarivanju ovih programa zapažena je uloga inženjera Milorada Pešića, rukovodioca poljoprivredne proizvodnje u zadruzi.
Na ovaj način zadruga se uključuje u organizovanu proizvodnju mleka i rasne stoke, a zbog potrebe karantinskog boravka junica, u zadruzi je renovirana i stavljena u funkciju stara staja na ekonomskom dvorištu. Potrebe za stočnom hranom ubrzale su i radove na pripremi zemljišta u Ravnom Dolu. Na površini od 10 hektara, u proleće 1990. godine zasejan je kukuruz za pripremu silaže.
Proizvodnja i prodaja flaširanih vina i jakih alkoholnih pića
U cilju povećanja asortimana, poboljšanja prodaje i ostvarivanja veće dobiti, 5. januara 1989. godine Skupština zadruge donela je odluku o kupovini mini linije za punjenje jakih alkoholnih pića u pakovanju od 0,1l . Već sredinom ove godine na tržište su se pojavila mini pakovanja svih rakija, vinjaka i brendija sa etiketom Zemljoradničke vinogradarske zadruge „Sićevo“.
Za blagovremeno dopremanje proizvoda do potrošača reorganizovan je i obnovljen vozni park zadruge. Tokom maja 1989. godine nabavljena su 2 nova teretna kamiona marke „Zastava“ i „Mercedes“, a marta 1990. godine još jedan kamion sa prikolicom. U svom voznom parku zadruga sada ima 9 teretnih kamiona, 2 automobila marke „Reno-21″, jednu „Floridu“ i jedno teretno vozilo marke „Lada Niva“.
Za prevoz svojih radnika na posao zadruga je početkom 1990. godine kupila mini autobus. Za utovar pića, na vinarskom podrumu kupljena su 2 utovarivača –viljuškara, a za obavljanje poslova na poljoprivredi zadruga poseduje 3 traktora, 4 kombajna i drugu sitnu mehanizaciju i potrebne priključne mašine.
Radeći neprestano na usavršavanju i modernizaciji poslovanja i poboljšanju efikasnosti, februara 1990. godine kupljen je telefaks, a juna kupljen i instaliran kompjuterski sistem kojim su Ostrovica, Oreovac i vinarski podrum povezani sa centrom u Sićevu.
Proširenje trgovinske mreže
Funkcija snabdevanja potrošača u zadruzi datira još od 1905. godine, i vremenom se, sa razvojem zadruge, razvijala u skladu sa potrebama zadrugara. Do 1989. godine zadruga je svoju trgovinsku mrežu organizovala sa ciljem snabdevanja svojih zadrugara, držeći dugi niz godina 7 prodavnica i 4 magacina u Sićevu, Pasjači, Oreovcu, Ostrovici i Ravnom Dolu. Za prodaju sopstvenih proizvoda u Nišu, zadruga je gotovo u celom periodu nakon Drugog svetskog rata držala jednu ili dve prodavnice.
U toku 1989. Godine zadruga je otvorila 15 prodavnica na širokom prostoru od Vranja do Požarevca. Ovaj trend nastavljen je i u 1990. godini, tako da je od juna zadruga već imala 20 novih prodavnica u Vranju, Surdulici, Žitorađi, Pukovcu, Pečenjevcu, Donjem Brijanju, Badnjevcu, Pirotu, Željuši, Velikom Gradištu, Donjoj i Gornjoj Studeni, Bancarevu, Međi, Belotincu, Bojniku, Lipovici itd. Tokom devedesetih godina prošloga veka broj otvorenih prodavnica širom Srbije se popeo na preko 60.
Nagli uspon zadruge doprineo je širenju njenog uticaja i u neposrednoj okolini, u selima u kojima do sada nije bila prisutna, pre svega u Bancarevu i Gornjoj i Donjoj Studeni. Osim što preko otvorenih objekata vrši prodaju svojih proizvoda i robe široke potrošnje, zadruga je otpočela i sa otkupom poljoprivrednih proizvoda sa ovih terena. Sa povećanjem obima poslovanja, broj zaposlenih zadnika u zadruzi porastao je na180.
Renoviranje zadružnog doma i uvođenje nove tehnologije na vinarskom podrumu 1990. godine
U godini kada je proslavljen jubilej, 85. godišnjica Zemljoradničke vinogradarske zadruge „Sićevo“, preduzeto je niz krupnih poduhvata na adaptaciji i uređenju svih zadružnih objekata i tehničko-tehnološkom opremanju vinarskog podruma.
Od 1949. godine, kada je sagrađen novi zadružni dom u Sićevu, on je više puta bio adaptiran. Tako je 1979. godine izvršena značajna adaptacija i uređenje velike sale zbog emisije „Znanje – imanje“.
Od februara do maja 1990. godine izvršeni su veliki radovi na renoviranju čitave zgrade kojima je u potpunosti promenjen unutrašnji raspored svih prostorija, čime su one funkcionalno povezane i savremeno opremljene.
U želji da prati savremena tehnološka dostignuća u ovoj oblasti i drži korak sa najopremljenijim preduzećima u vinarstvu, rukovodstvo zadruge je 1990. godine sačinilo program za uvoz najsavremenije opreme za primarnu preradu grožđa (muljače, oceđivači, pumpe i transporteri) čija je uloga da ubrzaju proces prerade.
Program sadrži i uvoz dva separatora za kontaktnu stabilizaciju vina, kojom se pre svega ubrzava proces vrenja u širi bez mehaničkih primesa, što utiče na ubrzano bistrenje vina, čime se vino može staviti u promet 3 meseca ranije u odnosu na bistrenje na klasičan način. Tokom maja 1990. godine završeni su svi administrativni poslovi, pa je ova oprema uvezena iz Francuske i montirana na vinarskom podrumu pred berbu 1990. godine.
Literatura: Zadrugarstvo u Sićevu 1905-1990., Zemljoradnička vinogradarska zadruga “Sićevo”, Sićevo, 1990.