Vinodelsko-voćarsko udruženje
Dolazak učitelja Jakova Popovića na službovanje u Sićevo bio je od velikog značaja za dalji privredni razvoj sela. On je znao da se u razvoju Sićeva ne može daleko stići bez stručnjaka, zato utiče na najviđenije Sićevčane, Mateju Radojkovića, Đorđa Radenkovića i Đorđiju Pavlovića, da svoje sinove pošalju u poljoprivrednu školu. Prihvatajući njegov savet u poljoprivrednu školu su otišli Nikola i Jovan Radojković, Mirko i Sima Veljković, Todor Radenković i Blagoje Pavlović.
Posle završetka školovanja, ovi mladi ljudi vraćaju se na svoja imanja.
Nabavka poljoprivrednih alata je predstavljala ozbiljnu teškoću, što se naročito osetilo prilikom zamene stare vinove loze novom, američkom, koja je zahtevala stručan rad i primenu agrotehnike. Individualna domaćinstva, pa i ona najbogatija, nisu bila u mogućnosti da nabave savremena agrotehnička sredstva. Uočivši to, Jakov Popović je rešio da stvori jednu poljoprivrednu organizaciju koja bi olakšala napore Sićevčana.
Tako je na njegovu inicijativu, a uz pomoć Mateje Radojkovića, Đorđa Radenkovića i još nekih domaćina, 1895. godine osnovano VINODELSKO – VOĆARSKO UDRUŽENjE. Mada su se na početku javile mnoge teškoće, ljudi su vremenom prihvatili udruženje. Ipak dobar deo Sićevčana ostao po strani, posmatrajući sve sa izvesnim nepoverenjem. Ova prva organizacija dala je skromne rezultate, ali su preko nje prvi put u Sićevo počele da prodiru napredne ideje o kooperativama.
Literatura: Zadrugarstvo u Sićevu 1905-1990., Zemljoradnička vinogradarska zadruga “Sićevo”, Sićevo, 1990.