Sićevačka zemljoradnička kreditna zadruga

Sićevačka zemljoradnička kreditna zadruga je, u skladu sa svojim pravilima, primala novac zadrugara na štednju, i davala im pozajmice. Poslovima zadruge rukovodili su Upravni i Nadzorni odbor, a tehničke poslove sa zadrugarima obavljao je knjigovođa koji je za svoj rad dobijao novčanu nadoknadu. Prema sačuvanim dokumentima, prvi predsednik Upravnog odbora ove zadruge bio je Mata Radojković, a zatim su predsednici bili Blagoje Pavlović, Ljubomir Jeremić i Jovanča Vacić.

Članice kreditne zadruge bile su Nabavljačka i Vinogradarska zadruga, ali je istovremeno Kreditna zadruga bila članica Nabavljačke zadruge. Poslovi su ih upućivali na saradnju,   zadruge su nazivane „sestrama“, ali je bilo i razbijačkog rada pojedinih rukovodećih ljudi iz zadruga. U pitanju su bili lični interesi, borba za vlast, novac, a uz to i partijska borba pripadnika građanskih političkih stranaka (Radikali, Zemljoradnici i Demokrate).

Kreditna zadruga nije imala svoj prostor za smeštaj i rad, pa je jedno vreme koristila iste prostorije sa Nabavljačkom zadrugom. Kada je Zemljoradnička nabavljačka zadruga podigla svoj dom 1934. godine, Kreditna zadruga joj je uputila molbu da i ona bude smeštena u istom domu. Uprava Zemljoradničke nabavljačke zadruge je odbila zahtev Kreditne zadruge, pa se ona 1936. godine obraća redovnoj skupštini zadrugara Zemljoradničke nabavljačke zadruge i traži razumevanje zadrugara za smeštaj u novom domu. U molbi se naglašava da je Kreditna zadruga najstarija zadruga u selu, stvorena još pre Prvog svetskog rata.

Zadrugarima je odobravan kredit na osnovu molbe, uz jemstvo dvojice. Zadrugari su novac od zadruge tražili za različite potrebe. Tako je 31. novembra 1923. godine Vučku Živkoviću odobren zajam za plaćanje poreza, Maksi Nikoliću za ženidbu sina, Miti Iliću za oduženje dugova. Jovanu Vasiljeviću je 14. maja 1923. godine odobren zajam za nabavku plavog kamena i drugih sredstava za zaštitu vinograda, a Trifunu Stankoviću za kupovinu ljudske hrane.  

Rukovodstvo zadruge 1923. godine činili su: predsednik Upravnog odbora Jovanča Vacić, članovi Živko Nikolić i Mladen Marković. Predsednik Nadzornog odbora bio je Svetozar Miladinović, član Nikola Pavlović.

Sekretar zadruge, Mihajlo Davidović, je ostao na dužnosti sekretara do 1930. godine, kada je prešao u Sićevačku vinogradarsku zadrugu. Sećajući se rada u Kreditnoj zadruzi, Mihajlo je govorio: „Kreditna zadruga je bila spas za siromašne seljake u Sićevu. Zelenaštvo je cvetalo posle Prvog svetskog rata, zelenaša je bilo i u Sićevu. Treba pomenuti Čedomira Petrovića, Jovana Vučkovića, Dušana V. Đorđevića, Cvetka Ivkovića, Aleksu Tošića. Visina kamate koju su uzimali pri pozajmljivanju novaca bila je takva da su se seljaci pozajmljivanjem novca prezaduživali. Moj tast nije mogao da otplati dug kod Bečlije, trgovca iz Niša. Od prodaje imanja spasla ga je smrt zajmodavca. Zadrugari su bili uglavnom odgovorni u pogledu svojih obaveza prema zadruzi. Zadruga je poslovala samo svojim sredstvima. Kredit joj nikad niko nije dao“.

Posle 1930. godine u rad zadruge počela je da se meša policija i sresko načelstvo u Nišu, što je otežavalo njen rad. Političke strasti su takođe razjedale zadrugu. Od odnosa političkih snaga u selu i političke pripadnosti rukovodstava zadruga zavisili su i njihovi odnosi i saradnja. Oštra borba vodila se između pripadnika Zemljoradničke, Demokratske i Radikalne stranke. Ova politička borba se naročito zaoštrila nakon 1935. godine.