Sićevačka kreditna zadruga
Za širenje poljoprivredne proizvodnje seljacima je novac bio preko potreban, pa je tako nastao lov zelenaša na seljake. Zelenaši su seljake uvlačili u dugove iz kojih su se oni teško izvlačili. Kamate su bile visoke i neretko su iznosile od 50 do 120%.
Sam razvoj vinogradarstva zahtevao je više tehničkih i hemijskih sredstava (plavi kamen, sumpor, kreč), za šta je bio potreban novac. Ta potreba navela je Sićevčane na pomisao da stvore kreditnu zadružnu organizaciju. Kreditne zadruge bile su najpovoljnija forma organizovanja seljaka. Otuda se ove zadruge osnivaju i u okolini Niša pre nabavno – prodajnih zadruga. Prva kreditna zadruga u ovom kraju osnovana je u selu Malča 1901. godine.
Krajem 1904. godine, isti oni ljudi koji su učestvovali u osnivanju Vinodelsko-voćarskog udruženja i Poljoprivredne podružine osnovali su i SIĆEVAČKU KREDITNU ZADRUGU koja počinje sa radom početkom 1905. godine.
Sačuvanog materijala o radu ove zadruge gotovo da i nema. Velike zasluge za razvoj ove zadruge imao je učitelj Rade Milošević, koji je u Sićevu službovao od 1904. do 1912. godine. Ovaj napredni čovek po završetku Prvog svetskog rata preselio se službom u Niš, ali je i dalje ostao član Kreditne zadruge u Sićevu.
Članstvo u Kreditnoj zadruzi zasnivalo se na obaveznoj štednji svakog meseca. Zadrugaru koji se nije pridržavao ove obaveze, po zadružnim pravilima prestajalo je članstvo u zadruzi posle predviđenog roka. Na uloge zadrugarima je plaćana kamata (interes). Na osnovu uložene štednje zadrugari su dobijali pozajmice od zadruge, uz jemstvo.
Mnoga domaćinstva najčešće su se koristila zadružnim novcem za nabavku poljoprivrednih alata i kupovinu zemlje. Na taj način zadruga je pomagala svojim zadrugarima, a zelenaši, „gulikože“, kako su ih seljaci zvali, prestali su biti kreditori seljaka. Zemljoradničko zadrugarstvo koje se razvijalo iza toga, prerašće u snažan ekonomski pokret seljaštva.
Iz završnog računa Kreditne zadruge (nalazi se u arhivi Glavnog zadružnog saveza Srbije) za 1905. godinu, vidi se da je u Sićevu tada bilo 179 domaćinstva sa 1313 stanovnika. Kredina zadruga je na dan osnivanja imala 67 članova, 30 pismenih i 37 nepismenih. Tokom 1905. godine zadruzi se pridružilo još 15 novih članova.
Kreditna zadruga je u Sićevu radila do Prvog svetskog rata, a ratni događaji su prekinuli njen dalji rad. Poslovne knjige zadruge ostale su u kući Milutina Davidovića, zemljoradnika, koji je bio vatreni zadrugar i blagajnik zadruge. Njega i ostale zadrugare u zadružni rad uputio je učitelj Rade Milošević.
Literatura: Zadrugarstvo u Sićevu 1905-1990., Zemljoradnička vinogradarska zadruga “Sićevo”, Sićevo, 1990.