Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Klimatske odlike

Jutro sa izmaglicom u Sićevu
Jutro sa izmaglicom u Sićevu

Sićevačku klisuru odlikuje umereno–kontinentalna klima. Temperaturni režim na području klisure uslovljen Sunčevom radijacijom, njenim geografskim položajem i reljefom. Visoki planinski masivi čine klisuru zaštićenom od naglih prodora i smena vazdušnih masa, što utiče na manja temperaturna kolebanja i manju količinu padavina u ovom području.

Prosečna godišnja temperatura vazduha je oko 10°C, maksimalne vrednosti temperature su u julu, a minimalne u januaru. Prosečne godišnje temperature u Sićevačkoj klisuri su slične Niškoj, Pirotskoj i Belopalanačkoj kotlini u letnjim mesecima, dok su u zimskim bar za jedan stepen više u odnosu na Nišku kotlinu, gde su zimski meseci uvek hladniji, a letnji topliji.

Kišovit dan u klisuri
Kišovit dan u klisuri

Najhladniji mesec je januar sa prosečnom tempereturom od -0,6°C, dok je najtopliji jul sa prosečnim temperaturama koje variraju od 20°C do 22°C. Srednje mesečne temperature svrstavju Sićevačku klisuru i njenu okolinu u najtoplija područja Srbije. Ona je u proseku toplija od drugih klisura u Srbiji, jer se njene stenovite strane intenzivno zagrevaju u toku dana. Jeseni su toplije od proleća.

U Sićevačkoj klisuri duvaju: severni vetrovi (Košava), severozapadni, „Sićevac“, „Jugo“ i drugi.

Oblačnost u Sićevačku klisuru donose zapadni vetrovi, dok svi ostali vetrovi uglavnom uzrokuju vedro vreme. Najveća oblačnost je tokom zime, a maksimum dostiže tokom meseca decembra. Smanjenje oblačnosti počinje sa prvim prolećnim mesecima i traje do septembra.

Jesenje jutro u klisuri
Jesenje jutro u klisuri

Zbog svoje celokupne zaklonjenosti Sićevačka klisura ima veću relativnu vlažnost vazduha od svog okruženja, iako je godišnja količina padavina mala i kreće se od 551 do 586,8 mm atmosferskog taloga. U klisuri su ublažena dejstva mrazeva, vetrova i suša, a magla se javlja češće i traje duže. Izražena jutarnja rosa je česta pojava zbog povećane relativne vlažnosti vazduha. Najkišovitiji meseci su maj i oktobar (tada duvaju vlažni zapadni vetrovi), dok su septembar i februar sa najmanje kiše. Oko 68% padavina izluči se u toku vegetacionog perioda. 

U uslovima globalne promene klime na Zemlji prisutne su klimatske promene i u Sićevačkoj klisuri. U prvih dvadeset godina 21. veka po nepisanom pravilu padavine u letnjim mesecima su retke i kratkotrajne, dok su zime sa vrlo malo snega, što veoma podseća na odlike Jadranskog primorja.

Spoljašnja veza: Wikipedia