Razvoj po oslobođenju od Turaka
U doba vladavine Turaka stanovništvo Sićevačke klisure uglavnom se bavilo stočarstvom. Najviše je bilo ovaca i koza, prema proceni od 5000 do 8000 grla. Stariji ljudi su sa posebnim zadovoljstvom pričali o velikim stadima i pastirima. Pojedine zadružne porodice imale su po 300 grla ovaca i koza. Od krupne stoke koja je korišćena za obradu zemlje, vuču kola i prenos tovara, najviše su čuvana goveda, magarci i nešto konja. U Sićevu je tada bilo više od 200 grla krupne stoke, a bogatije porodične zadruge su imale 5 do 10 grla.
Stočarstvo je najstarija poljoprivredna grana stanovnika ovih krajeva, ali su se bavili i ratarstvom. Od žitarica su uspevale pšenica, ječam, raž, ovas i kukuruz, a pored toga uspevali su krompir i voće.
Neposredno uoči oslobođenja od Turaka 1878. godine uslovi su se znatno izmenili. Nekada dominantne poljoprivredne grane, stočarstvo i ratarstvo, sve više ustupaju mesto vinogradarstvu. Razvoj vinogradarstva je u ekonomskom pogledu preporodio Sićevo, ali i čitavu okolinu, pa gajenje vinove loze postaje osnovni vid privrednog života. Stalno se uvećavaju površine pod vinogradima riljanjem oranica i pašnjaka. Gajila se stara loza koja je dobro uspevala u Sićevačkom ataru, a naročito u klisuri neposredno oko Nišave, gde su grožđe i vino bili najboljeg kvaliteta. Procena je se da se u Sićevu bralo 100 do 150 tona grožđa dobrog kvaliteta. Vino je čuvano u podrumima koji su se tada nalazili uz samu Nišavu. Od tih starih podruma danas postoji samo podrum Mateje Radojkovića, preuređen u motel.
Probijanjem pruge kroz klisuru i stvaranjem boljih saobraćajnih veza sa ostalim delovima zemlje, stvorili su se uslovi da Sićevčani još više unaprede proizvodnju grožđa, vina i rakije.
Međutim, ovaj nagli razvoj bio je prekinut pojavm filoksere, bolesti vinove loze koja je 1885. godine preneta iz Amerike u Evropu. Ona je za kratko vreme uništila vinograde, što je dovelo do velike krize u vinogradarskoj proizvodnji. Ovaj zastoj je trajao do početka 20. veka, kada se pristupilo gajenju vinove loze na takozvanoj američkoj podlozi.
Pojava prvih krupnih zemljoposednika
Postepeno iseljavanje turskih spahija (zemljoposednika) počinje još u prvoj polovini 19. veka, tj. posle Prvog i Drugog srpskog ustanka. Osećajući da turska carevina slabi, a srpska kneževina postepeno jača, spahije su počele prodavati zemlju. Prodaja je naročito ubrzana u drugoj polovini 19. veka, između 1860. i 1878. godine, kada je turska vojska pretrpela nekoliko poraza, a posebno posle oslobođenja Niša. Tada se veliki broj spahija povukao zajedno sa svojom vojskom u Tursku prodajući zemlju po veoma niskim cenama, pa je tako po nekoliko hektara prodavano za nekoliko oka masla, sira, vune. Mnogi Sićevčani i danas čuvaju tapije na imanja koje su im izdale turske vlasti.
U takvoj situaciji umešnija i imućnija domaćinstva su lako dolazila do zemlje. Više od ostalih obogatili su se Radojko Popović, Radenko Kogijski i Mikail Popović. Novopečeni zemljoposednici se bave uzgojem stoke, gajenjem voća i vinove loze. Preko njihovih imanja prodire agrokultura koju prihvataju svi Sićevčani, pa i seljaci iz susednih sela.
Upotreba metalnih alata za rad u poljoprivredi
Primitivan način obrade zemlje oruđima od drveta primenjivan je sve do 1886. godine, kada je otpočela izgradnja železničke pruge kroz klisuru. Tada su u selo stigli inženjeri, tehničari, kovači i razni drugi majstori. Zahvaljujući tome Sićevčani počinju da koriste gvožđe za izradu poljoprivrednih alata. Kovači gvožđa, pored rada na železničkoj pruzi, u slobodno vreme kovali su metalne raonike, ašove, motike, pijuke i druga oruđa za rad. Mada se broj ovih oruđa sporo povećavao, njihovom primenom znatno se povećavao učinak prilikom obrade zemlje.
Završetak pruge kroz Sićevačku klisuru krajem 19. veka omogućio je Sićevčanima da putuju u Beograd i druge gradove Srbije. Najugledniji ljudi iz Sićeva u to vreme, poslanici Narodne skupštine kraljevine Srbije Mateja Radojković i Đorđe Radenković, sa svojih putovanja donosili su nova znanja, širili vidike, te je Sićevo vremenom postalo najnaprednije selo u ovom kraju.
Literatura: Zadrugarstvo u Sićevu 1905-1990., Zemljoradnička vinogradarska zadruga “Sićevo”, Sićevo, 1990.